whatkindofghost

Dobrodošli na moj blog!

26.04.2017.

Rosa

crveni obris na belom mermeru
njenih usana trag.
kapsula hronične nostalgije na mom ramenu
spava i dalje.
vrtlog crne kose zaklanja joj lice,
dok cvetovi parfema se šire po telu
poput velikih boginja.
naše ruke postaju strah.
čvor zamršene kose iza leđa slepca.
veliki natpis ničiji i svačiji
u krugu od prošlosti i budućnosti,
postadosmo prah.
prah - zašivenih usta,
modrih rana, bolnih sutra,
ostavljamo
i na kraju bivamo ostavljeni.
obrisani
onim sjajnim osmehom života,
koji poručuje, ali ne govori,
koji sluša, ali ne čuje,
i mi ga jedini razumemo.
 i krećemo povetarcem raja,
ka svetlosnoj kapsuli na drugoj strani
naših beskonačnih razlika.
sluđeni, ošamućeni, na kraju čekamo.
u oluji neviđenih zbrka,
zaista više ne znam ko je ko od nas,
i jesmo li mi ikad bili nešto pre toga?
ili je to samo puko nicanje iz tame?
korov,
korov koji uvek raste.


Stariji postovi

whatkindofghost