whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

14.12.2017.

Porno

Novinarstvo se svelo na pregršt naslova koji podsećaju na onu spravu za duvanje balončića i što više klikćeš na naslove to se sve više pojavljuju, množe, šire poput zaraze u etar. A, narod hladan i nemilosrdan, krenuo u lov da zadovolji svoju ljutu glad i možda ako se ukaže prilika da podeli koju lovačku priču. Crna hronika... u redu.... jeste stravična nesreća ali poginula nije previše fotogenična, kao ni njena majka, ne živi u nekom razvijenom mestu, pa nekako i tvrd narod nije previše uznemiren kao kad bi na njenom mestu bivala mlada prelepa pevačica ispred koje je bilo previše izbora. Pa, možda je i ova žena volela život i možda je želela biti živa s obzirom na to da je bila trudna i tek nekoliko dana i sveže udata...
Površan narod, lud, nezasit... ili možda i sam želi da bude mrtav jer se projektuje kroz njen život i svejedno mu je do vlastitog jer ona Merlin Monro jeste možda isto tragično nastradala ali ta se naživela i prošla svašta nešto kroz svoj kratak život - više no što milijarde imaju prilike da okuse i osete, imala je blistave dijamante ispod brade i rukavice od lisičje kože, na kraju krajeva i čuveni Hju Hefner počiva kraj nje, ako ništa drugo - želeli su je, a mi ostali.... čak ni smrti nisu dovoljno tragične da bi izmamile neku suzu, lepu reč, osvrt. Ne, nego tek neko onako iz gomile škrto progovori: „Žao mi je... jedna više ispod zemlja.“
Kliktanjem dolazim možda i do najrealnijeg naslova koji glasa: „SKANDALOZNO: Direktorka Doma zdravlja se selila kombijem Hitne pomoći“
Ali, da, to bi možda i bilo skandalozno da direktorka to bezobrazno poriče, ona jednostavno i iskreno priznaje: „To je nameštaj koji je preuzet od moje ćerke u Beogradu i dopremljen praznim vozilom. Uvek izlazimo u susret zaposlenima kad je vozilo prazno i nisam samo ja to činila. Zamolila sam vozača Hitne pomoći da mi donese tu komodu.“
I, u čemu je problem? Pa nije to do nje što su se ljubomorne komšije odmah nakačile na prozore poput šišmiša da ufotografišu njen novi orman iz Beograda. Tek toliko da se zna.
Sam taj naslov mi dosta govori o ljudskim namerama, obzirnosti, toploti, prilikama... i svi naslovi su provučeni kroz taj naslov, to im dođe kao omekšivač... miriše na tvrdo, neosetljivo, isflekano a mirišljavo.
Traje celu noć.
Baš to.
I znate šta? Jasno je.


Stariji postovi