whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

23.04.2018.

miris vodenaste fejk tresnje

obicno oni koji najvise jadikuju nad obavljenim obimom posla tokom dana s njihove strane, zapravo, urade duplo manje od izrecenog, ali zato cesto u istom tonu uzdisaja idu na pus pauze s kojih ih niko ne zove i ne gleda na sat, takodje cesto frkcu, psuju i cude se svemu zivom oko sebe, najvise pocetnickim greskama, jer da nije njih (eh, sve ja to) ...tesko je odagnati nevericu, i retko kad su spremni na ista vise od toga. par minuta posle dolazi nadredjena iz drugog objekta koja govori kako je neka radnica uzela pauzu od trideset minuta bas kad je dosla roba, sad si nasla da jedes? neces, a mozes da odes pola sata ranije. zamislite, govori nam sva u cudu, ona ce meni.... dodajem: pa mozda i namerno (jer si govno).
slaze se, kaze, ima i toga.
ljudi cesto zaborave kako je biti radnicka klasa i koliko su ti ljudi zilavi i nedojebani, ako mislis da mozes protiv radnika... sestro, tron ti je kao trula kula karata, samo je pitanje casa.

14.04.2018.

syria after

ali ne mora se to što bi čovek pomislio, oni koji se vole da legnu na plahtu, jer lepo je tokom letnjih vrućina ležati sam, jer kome uopšte tad pada na pamet bilo šta drugo, jer prazne i hladne plahte u takvim noćima i jesu najlekovitije, baš poput leda....mada, možda sam i ja malo samoživ, to je malo u tim trenucima kad hoćeš da iskočiš iz vlastite kože /može i želje/ od sparine kao sneg koji te podseća (a ti znaš na šta)


10.04.2018.

gif maje nikolic kako se krsti

šetao sam se danas nekom livadom i pored mene prođoše dve devojčice i jedan dečak, i jedan dečak izgovara, jasno čujem: kad vidim mačku dobijem panični napad.
tog trenutka shvatam najzad koliko je cela stvar oko anksioznosti i depresije otišla predaleko, jer ako on oseča napad panike, u tim godinama kad je ceo svet njegov i kad je možda najzdraviji što će ikad biti, a i najsrećniji, šta onda mi drugi možemo da kažemo o tome i možemo li uopšte da izustimo koju reč jer možda je u pitanju neko ogromno mrtvilo poput sitog stomaka pa kad ti sve deluje daleko i potpuno nepotrebno bilo kakvog pokreta, jer ta tromost blokira krv u glavu i sve miriše na ravnodušnost i nebitnost, želudac koji se obrće poput ringišpila.
zalazim kraj livade, neki drugi dečak, dobro, nije on dečak, to je već mladić, odmerava me, pomeram glavu ka njemu, vidim krišom se krsti se uz grimasu bože me oprosti.
osećam se najčistije.


Stariji postovi