whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

13.08.2018.

kurčevit

Čekajući autobus golub koji je usled povrede imao na jednoj nozi deformitet koji je izgledao poput zgrčene pesnice a sam golub poput pijanog gusara išao je svojim putem. Mi smo se jako uplašili.

Jedna žena videvši ga kako se šepuri po betonu pošla je korakom unazad do zida i kad je naizgled sićušan golub prolazio ona je odmerila njegovo devijatno ponašanje krajićkom oka. Uplašena na smrt beše , bez ikakvog zvuka.
Nepredvljiv je, kipi od besa.

Desilo se meni to već par puta.
Jednom sam šetao psa travnjakom kad ono samo odjedared na betonskoj stazi pored ni manje ni više nego golub i ide on kao mator ka glavnoj ulici i kad je došao do nas uistinu je zastao i okrenuo glavu ka nama zatim nastavio svoj hod. Mnogo mi se svidela njegova uviđajnost.
11.08.2018.

letnje čarolije +

Mirisala je na mleko za telo mirisa vanile dok se strašno znojila i u zatvorenom i u otvorenom prostoru; znojava vanila može da označava leto u punom jeku. Ljudi se pojavljuju boje tvrdoglave rđe na svojoj koži i uz svu želju da provežem nit estetike i lične filozofije sve mi to i dalje deluje malograđanski i za oko je ružno ali to nikako neću da prevalim preko usana, umesto toga kažem pomalo navodeći na propast: Baš lepo izgledate, sveže. (Pomislim u sebi: Sveže kao tek ispečeno pile pod svetlima rerne.)
Tog trenutka vidim kako širom otvore oči kao da su bronzani kipovi koje je upravo pokakio golub i otvoreno govore kako se išlo na more dvaput i kako se zna zašto se živi. Prećutim. Složim se u grimasu. Svejedno.
- Grčka?
- Da.

Tipično. Nigde divlje krvi, avanture, ludila, izazova. Tek da se preživi.
Odlaženje na ista mesta po milioniti put, da se vidi ono što se videlo i nikad ne proba ono što deluje strano i opasno.
Čini mi se da čak i kornjače ponekad skrenu na neko drugo ostrvo.
Bilo gde.

S druge strane, more posmatram potpuno drugačije i nikad me nije divljački privlačilo iako volim taj osećaj smrti jer volim kad skinem s grbače obaveze i gledam u slepilo koje mi miluje lice svojom svetlošću ali to što volim nije nužno povezano s morem budući da i more sa sobom nosi neke socijalne more za koje sam retko kad pribran, elem, za to mi nije krivo more.
Moj ten je drugačiji, moje navike su introvertnije, pa makar bila u pitanju i Zvezda koja daje Život.
Volim divlje u umerenosti; da često izgleda kao da nema aposlutno nikakvog pomaka.
Iz toga moji dani kraj vode su naočigled svih uzaludni ali meni dragoceni jer mi je sunce tek u naznakama izljubilo jagodce svojim zlatnim zracima.

U snu kao da je zmija gutala jabuku. U rukama ni bes, ni bol, ni sreća; tek po nešto konstantno poput vodopada. Dan spor, a trenutak neprolazan.
I tu sam ja.
U malim stvarima.

03.08.2018.

strong

Sedeli smo J. i ja na klupi kraj velikog bulevara i dok je pričala svoju priču o patikama usput gledajući prolaznike pravo u oči trput mi je ponudila svoj slim ljubičasti pal mal. Sva tri puta sam odbio da zapalim cigaretu jer svestan sam da se mojih godinu dana i 8 meseci ne doživljavaju suviše ozbiljno, zato i krijem svoju pušačku istoriju i ljudi tek mogu da slute o mom karakteru (koji često i nije baš bog zna kakav).
Ustinu, jednostavno mi se zaista ne puši naročito ako je sunce upeklo.

Ne poznajem mnogo žena poput J. sem što sam imao prilike da čitam o njima u romanima što iako je plod fikcije takve žene se provlače vekovima unazad. Žene koje poznajem su mahom žene koje su odgojene da čuvaju svoju seksualnost ko tajnu Svetog Grala i da svim atomima snage brane svoju čestitost čineći sebe savršenstvom poput vajarskih statua bez ikakvih mana, a čiste kao julski zraci sunca, te njihova jedina pohotna želja je da budu posmatrane kao netaknute.
Biti jednog dana dobra majka.

Ona pripada vrsti koketnih žena i privlači pažnju muškaraca na jedan izrazito seksualan način. Ali ta igra je obostrana jer i ona voli da privuče muškarce i da se zatim poigrava s njihovim trenutnim seksualnim nagonom i da ih odbija putem životnih okolnosti što ceo čin čini jednostavnijim nego što jeste, a igru zabavnu, naročito ako je muškarac spreman da odmah pokaže krajnje interesovanje prema njoj jer ona nema nikakvog motiva da mu išta traži ili da očekuje, otuda njihova smelost da pokažu ud u erekciji ili da budu slatkorečivi kao da se umiljavaju voćki na grani koja rumeni i dobija na svojim oblinama - nije na opšte iznenađenje.
U tome se, ako su okolnosti već takve kakve su, nazire njena neobrazovanost u razumevanju moći koju prirodno poseduje ali i čvrsta dostojanstvenost jer u svemu tome nema prevelike podmuklosti sem lakoismislene zabave.... a ljudi vole zabavu budući da su stvarni životi jadni i gorki, večito zgrčeni.
S J. sam ubrzo uvideo mnogo muškaraca koji su dolazili i ljubili je uprkos trudnim ženama kod kuće, emotivne zauzetosti, pa čak i dok su bili na radnom mestu.
Dok sam jednom nešto nosio u rukama J. me je poljubila u magacinu ali meni taj poljubac nije suviše prijao. Nakon poljupca sam otrčao kao trapava devojčica i više se nisam pojavljivao.

01.08.2018.

alarm 04-55 yeaaaa

Često otvorim sajt sa predmetima koje planiram da kupim i onda se ponašam kao da imam sve novce ovog sveta pa se nećkam koju ću stvar definitivno odaberem iako korpa ostane prazna osećaj mogućnosti lako ulazi pod kožu i ja sad biram kako ću i šta ću, uživam u brojevima i računicama, glupim izgovorima, najlepše je dok mogu i sam odlučujem koliko hoću.
Cela igra se ipak tu negde završi, često iznenada usled zamora, a do tog ishoda dolazim putem dve glavne tačke koja se najviše sastoji u nedostatak vere u kurirsku isporuku.

Na kraju krajeva da li mi je zaista išta potrebno od predmeta.

Dan je dug i sparan. Vrelina zalazi u nozdrve dok u ušima zuji mrtvilo vazduha. Komarac sleće na oznojani vrat i bode svoje zube na kožu koja jedan trenutak posle štipa i iritira. Pokušavam da dođem k sebi i da se priberem pre nego što udahnem novu kašičicu vazduha. Ako mi srce brzo tuče u grudima onda moram ostati sekund duže i izbrisati široke vidike i klupe i betone i zgrade i decu... Noge su mi teške poput uvelih grmova po letnjim baštama; deluju otužno i tvrdo ko tupi panjevi. Izazovno je razlučiti između ljudske praznine i ispunjenosti i šta je ono što čoveka umiruje. Ne umiruje me ništa, kriva je ta ogromna rupa u mislima koja reaguje poput ogledala i izbacuje na površinu sve ono što je trebalo da prođe kroz nju do beskraja,
ali ne može kao što ni krvavi mesec ne može da me izbaci iz kuće jer sve ono što će se tek dogoditi za pet miliona godina, u dalekoj budućnosti, nije deo mog vremena i na raznorazne načine je fenomen jedino bogu i onima koji vole da uhvate trenutak prolaznih događaja dok nešto mnogo veće i ozbiljnije promiče u tri lepe konstantne.

26.07.2018.

p....

radili smo svoje dužnosti kad je uleteo razbojnik s nožem u ruci i zatražio novac. radnica kojoj je ovo već druga p... tokom radnog veka nonšalantno se popela gore i dala džak s parama. mi smo bili dole, svako u svojim mislima, obično, ni u kakvim. u tom trenutku je došla policija i krenule su sve same glupe procedure oko otisaka i drugih sitnica vezane za stvari koje su i inače osigurane, one su svakako na bezbednom.
jedino mi nismo osigurani.
nas niko ne planira ni da ukrade, pa smo mi sveti kao kipovi i veliki spomenici.
razbojnik je amater, to sam zaključio jer je samo navukao neku hulahop čarapu preko lica, te je prepoznatljiv, što je najgore od svega, videla mu se i majica i raznorazni drugi uočljivi detalji.
od takvih ljudi, koji u nešto ozbiljno ulaze toliko neozbiljno, svašta se može očekivati, pa i to sočivo u stomak ili ipak nešto bezazlenije jer strah i neiskustvo čini svoje.
sutradan izjutra sve je bilo uobičajno i nije se spominjala reč na p....

Stariji postovi