whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

25.06.2019.

britni spirs i trubaci

pobesnim & srusim sve sa stola kad naidjem na blog koji je po svemu sudeci skenjan i razjeban po svim tackama ovog sveta iako se prvo malko i zainteresujem za listanje avaj nije to neka sasavost nego to je bilo pre, u sadasnjem trenutku u odnosu na proslost, narator kazuje kako treba samo strpljenja u zivotu i kako treba ceniti i blabla.... brate cemu to uzdizanje iz ciste dosade.... meni to lici na podsmeh,..
takodje ne volim ni italic, eto brate mili pa da budemo na cistac
13.06.2019.

dovlitlj? tu!

ummmmmmm, kako zapoceti post u kojem aposlutno nema nicega....ali i ima.... tame, sjaja.... ko kosmosa.... ili suza na belom jastuku..... nicega i svacega, dakle, tornado cistoce i maslacaka.
pocecu od sumornog i sparnog koje se zavuklo duboko u kosti. ali to i nije novina, otuda to nista. neophodno je da se spomene profesorka iz likovnog koju nisam video vise od deset godina, ako ne i vise, isencila se bas kao sto su i svi drugi matori ljudi danima zivota na svetlosti poput svih geometrijskih tela na papiru. nisam se javio. dani su kratki i zimogrozljivi, cim malo izadje oblak sati i minuti polude i nastupi sjaj limova i zveket macaka.... negde iz daljine. ja to posmatram, bar onoliko koliko mogu. ne zelim suvise biti deo toga, iako pripadam tome. moj psihoterapeut kaze da imam barijere u iskazivanju emocija, mada to sam znao i sam....dakle, moj blog je poligon istine, mada ja sam malo lazljiv ako verujem da te lazi nisu bitne. na prvom susretu crtamo patku. svi crtamo patku. videh, jedna od nas je nacrtala patku koja lici na zabu i nije imala noge, i sva je bila u crnom, to nije bilo dobro, a sunce joj je bilo zeleno.... kasnije mi je rekla da nas dvoje drugacije dozivljavamo sunce i da moje zuto sunce nije nista zdravije i posebnije od njenog zelenog..... u tome ima neke istine, moram priznati.... sad kad malo bolje pogledam u sunce, bogme sve je samo nije zuto..... ali najzalosnije kod te emo patke bejahu njene nozice koje su bile skoro nepostojece.....i tad osetih potpuno razumevanje za nju, jer sam isuvise lukad da izostavim nozice. moja patka je bila obicna, zuta, plasticna jer sam i ja plastican u socijalnim vestinama; bezvoljan, negde drugde. patka s kojom se nikad ne kupas i patka koja zapravo ni ne postoji u stvarnom zivotu te zaisugrno je mnogo bolje da nije uopste imala noge ili da je imala zablje oci pa bi i moj slucaj bio neobican ali vise stvarniji od nestvarnosti u kojoj plivam mozda isuvise dobro. sanjao sam lep san; hladno jezero i magla iznad njega, kupam se u njemu, udisem cemprese i mlatim nogama.... oblaci prolaze, i ne placem u jezeru niti izvan njega, samo ne osecam bol kao ni srecu, osecam mir, zdravlje, osecam bistrinu u oku.... ali ubrzo se budim i ugledam prozor... prozore jako volim i ako prozor nije uz stok to mi stvara nezadovoljstvo..... no ovaj je bio zatvoren svojom pozlacenom drskom i starinsko staklo nije dalo nicemu pa ni vazduhu da udje kroz njega....

18.04.2019.

odsjaj

prvi put se nisam kupao sedam dana. jedan od najvecih izazova tokom mog malog i srecnog zivota bilo je preziveti bez kupatila a ipak delovati kao da ga imas. meni cesto polazi za rukom da delujem da imam ono sto nemam. za moja razmisljanja kupatila su kao sat oko ruke ili kao amajlija. vlazne maramice jesu pogodne za blago ciscenje koze ali kad bi se njima moglo doveka onda nam kupatila ne bi ni trebala. najzanimljivije su bile setnje sa psom, prvo trazimo mesto za psa da piski a onda trazimo zbunj gde cu ja da piskim i tako oboje piskimo i obavimo male nuzde, dakle cistokrvan povratak u prirodu, daleko od groznog grada i znatizeljnih ljudi koji su sve zamenili keramikom i plastikom. pomalo je podsecalo na onu epizodu u domacoj seriji otvorena vrata kad je cakana htela da napravi rucak pa je nestalo struje, pa je tad dobro dosla i punomasna slanina sa sela koju je doneo deda... no, majstor nam je bio neki cupavi kosati covek koji je imao naviku sam sa sobom da razgovara i da neretko psuje. podseca me pomalo na seficu koja voli da cisti grlo rakijom u pola sest izjutra ali inace ne kaslje non-stop usled cigareta i rakija nego kako joj bar kaze doktor a ona svima ostalima od takve je sorte da ima nikakvo grlo a ona ne zna sta to znaci jer bi valljda trebalo da ima neko opravdanje sem polena i poroka. dani su grozni, kisa se srucila ko mleko iz bokala i svaki list i sitan zivot je mokar, te patike mi cesto budu oronule i razgazene od vode mada ja to stoicki nosim praveci se ko da patike za trcanje nisu takve. ka autobuskoj stanici uvek naidjem na jednu kucu s prednjim dvoristem i ljudi koji tamo zive odlucili su da zasade tulipane pred celom kucom i kroz tu bronzanu resetku iz te sarene fleke izviruje jedna lala koja kao da kaze srecno, srecno ti danas. cesto mi dodje da zastanem i da ih slikam jer mi to dosta govori o profilu domacina i njihovoj odluci da od silnog cveca zasade lukovice ali onda ipak se predomislim i kazem sebi neki drugi dan je bolji izbor, i nastavim.... a dani prolaze, sunce se smenjuje i samo je pitanje casa kad ce sve nestati do bestraga. eto, nadam se da je vam ovo bilo lepo i inspirativno. ljubim

21.03.2019.

blog u blogu

mogao sam da odaberem spa centar ili planinu ja sam uzeo planinu usled stresa nakon obracuna s pljackasem. naime, s obzirom na odredjenu dozu introvertnost i asocijalnih potreba trebalo mi je dugo, dugo, cak citavu noc da presecem: hocu li u spa u beogradu koji mi je prakticno preko puta nosa i u koji mogu uvek kad imam viska para ili cu na planinu gde cu da putujem sa ostalim prezivelima izmedju ostalog i s nekim kolegom i njegovom nakaradnom devojkom buljavih plavih ociju i izbacenih zuba i gde cemo da razumenjujemo iskustva, cerekamo se, brisemo rukavima usta, gde cemo da kenjamo o zivotu i duplom poslu koji uvek ceka jer neko zabusava... ne mogu da opisem koliko mi je bilo tesko da presecem ali ja se ucim da budem odlucnijii i time svoje odluke koje su najverovatnije nikakve predstavim kao fantasticne i koje bi svako pozeleo za sebe jer trenutak upornosti i samouverenosti ima svojih drazi cak i kad svesno jedes govna jer bez toga ako bi mene iko pitao o bilo cemu cesto nemam neka cvrsta uporista stavise zivot dozivljavam kao nesto sto se mora ali i ne mora jer kao koliko bi moglo biti lose, uostalom sve prolazi i menja se... i na kraju ocu na planinu jer uzivam u svezem vazduhu i setnjama iliti to se zove planinarenje iako ne mozes da se uspentras na vrh, isto tako rekli su mi da ne moramo da budemo svi na okupu i da se druzimo, dakle moze se i tamo asocijalno. bez obzira na svu idilu, mislim da je najbolji odmor medju poznatim predmetima, tamo gde znam da imam internet, naviknut na udobnost kreveta i fotelje, taolet, a to se zove moja skromna holivudska kucica ali takodje valjda je u prirodi coveka radoznalost tako da kresne kamen o kamen, da izadje iz pecine, da vidi nesto sto nije eto odgovora zasto planina i otkud ja ovako srecan i svestran na planini.
nas majstor primera vec dva dana preseca plocice za kuhinju, taj covek tako fino radi svoj posao da mu niko nista ne moze zameriti mada cinjenica je da bi te zidove trebalo fino poravnati, iako je mozda mogla neka lepsa sara, zar ne jer u masi izbora sve je lepo ili manje ruzno od malo lepseg.... ali to je tako kad umes i mozes a znas i za mene je to sto vidim nesto najbolje i najlepse sto sam video u zivotu; jednostavno ljudi umeju da prodaju i sve klimavo da predstave najboljim izborom.

04.03.2019.

new this week

jbg, 2019. godina je a ja sam i dalje bloger koji bloguje o svom zivotu u kom se btw ne dogadja nista. neke stvari valjda moraju tako sve dok mogu i dok ovo telo uzdise i izdise. u ovaj nas grad doslo je neko fino, prolecno vreme i svi mi napolju bivamo kao da smo se izlecili od nekih teskih bolesti dok nam topao vetar miluje izubijana lica. sefica mi je dala godisnji odmor od prosle godine koji je doduse prepolovila na dva dela da bi ona mogla da iskoristi svoj dakle dala je sebi tako sto je skratila meni moj i sve ima logiku i srecnu zavrsnicu. poenta price je da u zivotu moras da znas kad treba da se povuces i da skontas kad su te naprosto pobedili filozofijom i manirima. ako si pametan nakon tog zakljucka uzeces ta dva kraja rascepa i napravices najlepsu masnu ili ces lupati glavom o zid dok ne padnes na dupe od krvavih ociju. hocu da kazem, lepota je ni u cemu i sav mir ovog kosmosa je u mojoj zguzvanoj dusi. moj mozak recimo ima tendeciju najvece majke; on brine i pati za moje misli, cuva me dok u svakoj milisekundi prolazi milion slika i bivam zarobljen u ocekivanju, zvuku i osecaju. najlepse je kad je misao prazna i to se postize vezbom, prosto se iskljucis i ukljucis u dati trenutak, osetis stolicu na kojoj sedis, toplo stopalo i spoj s podom, prisutan si trenutku i taj je trenutak deo tebe. najvise mrzim kad zivim malo unapred iako nisam u tom vremenu duhom i telom. vidis, kad sipam mineralnu vodu iz lidla neko ko zna obavezno kaze kako je to voda koja kosta malo i jos manje kad je na akciji, a ja je pijem jer mi se svidja njen ukus, ma sta god... ali ja imam svoje nacine na koje se tesim od ocaja koji ume da se lepi na mene poput smole na laktove imajuci jedino na umu kako je vreme jedan povetarac i da je jedino on taj koji ume koliko hoce.

Stariji postovi