whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

18.04.2019.

odsjaj

prvi put se nisam kupao sedam dana. jedan od najvecih izazova tokom mog malog i srecnog zivota bilo je preziveti bez kupatila a ipak delovati kao da ga imas. meni cesto polazi za rukom da delujem da imam ono sto nemam. za moja razmisljanja kupatila su kao sat oko ruke ili kao amajlija. vlazne maramice jesu pogodne za blago ciscenje koze ali kad bi se njima moglo doveka onda nam kupatila ne bi ni trebala. najzanimljivije su bile setnje sa psom, prvo trazimo mesto za psa da piski a onda trazimo zbunj gde cu ja da piskim i tako oboje piskimo i obavimo male nuzde, dakle cistokrvan povratak u prirodu, daleko od groznog grada i znatizeljnih ljudi koji su sve zamenili keramikom i plastikom. pomalo je podsecalo na onu epizodu u domacoj seriji otvorena vrata kad je cakana htela da napravi rucak pa je nestalo struje, pa je tad dobro dosla i punomasna slanina sa sela koju je doneo deda... no, majstor nam je bio neki cupavi kosati covek koji je imao naviku sam sa sobom da razgovara i da neretko psuje. podseca me pomalo na seficu koja voli da cisti grlo rakijom u pola sest izjutra ali inace ne kaslje non-stop usled cigareta i rakija nego kako joj bar kaze doktor a ona svima ostalima od takve je sorte da ima nikakvo grlo a ona ne zna sta to znaci jer bi valljda trebalo da ima neko opravdanje sem polena i poroka. dani su grozni, kisa se srucila ko mleko iz bokala i svaki list i sitan zivot je mokar, te patike mi cesto budu oronule i razgazene od vode mada ja to stoicki nosim praveci se ko da patike za trcanje nisu takve. ka autobuskoj stanici uvek naidjem na jednu kucu s prednjim dvoristem i ljudi koji tamo zive odlucili su da zasade tulipane pred celom kucom i kroz tu bronzanu resetku iz te sarene fleke izviruje jedna lala koja kao da kaze srecno, srecno ti danas. cesto mi dodje da zastanem i da ih slikam jer mi to dosta govori o profilu domacina i njihovoj odluci da od silnog cveca zasade lukovice ali onda ipak se predomislim i kazem sebi neki drugi dan je bolji izbor, i nastavim.... a dani prolaze, sunce se smenjuje i samo je pitanje casa kad ce sve nestati do bestraga. eto, nadam se da je vam ovo bilo lepo i inspirativno. ljubim

21.03.2019.

blog u blogu

mogao sam da odaberem spa centar ili planinu ja sam uzeo planinu usled stresa nakon obracuna s pljackasem. naime, s obzirom na odredjenu dozu introvertnost i asocijalnih potreba trebalo mi je dugo, dugo, cak citavu noc da presecem: hocu li u spa u beogradu koji mi je prakticno preko puta nosa i u koji mogu uvek kad imam viska para ili cu na planinu gde cu da putujem sa ostalim prezivelima izmedju ostalog i s nekim kolegom i njegovom nakaradnom devojkom buljavih plavih ociju i izbacenih zuba i gde cemo da razumenjujemo iskustva, cerekamo se, brisemo rukavima usta, gde cemo da kenjamo o zivotu i duplom poslu koji uvek ceka jer neko zabusava... ne mogu da opisem koliko mi je bilo tesko da presecem ali ja se ucim da budem odlucnijii i time svoje odluke koje su najverovatnije nikakve predstavim kao fantasticne i koje bi svako pozeleo za sebe jer trenutak upornosti i samouverenosti ima svojih drazi cak i kad svesno jedes govna jer bez toga ako bi mene iko pitao o bilo cemu cesto nemam neka cvrsta uporista stavise zivot dozivljavam kao nesto sto se mora ali i ne mora jer kao koliko bi moglo biti lose, uostalom sve prolazi i menja se... i na kraju ocu na planinu jer uzivam u svezem vazduhu i setnjama iliti to se zove planinarenje iako ne mozes da se uspentras na vrh, isto tako rekli su mi da ne moramo da budemo svi na okupu i da se druzimo, dakle moze se i tamo asocijalno. bez obzira na svu idilu, mislim da je najbolji odmor medju poznatim predmetima, tamo gde znam da imam internet, naviknut na udobnost kreveta i fotelje, taolet, a to se zove moja skromna holivudska kucica ali takodje valjda je u prirodi coveka radoznalost tako da kresne kamen o kamen, da izadje iz pecine, da vidi nesto sto nije eto odgovora zasto planina i otkud ja ovako srecan i svestran na planini.
nas majstor primera vec dva dana preseca plocice za kuhinju, taj covek tako fino radi svoj posao da mu niko nista ne moze zameriti mada cinjenica je da bi te zidove trebalo fino poravnati, iako je mozda mogla neka lepsa sara, zar ne jer u masi izbora sve je lepo ili manje ruzno od malo lepseg.... ali to je tako kad umes i mozes a znas i za mene je to sto vidim nesto najbolje i najlepse sto sam video u zivotu; jednostavno ljudi umeju da prodaju i sve klimavo da predstave najboljim izborom.

04.03.2019.

new this week

jbg, 2019. godina je a ja sam i dalje bloger koji bloguje o svom zivotu u kom se btw ne dogadja nista. neke stvari valjda moraju tako sve dok mogu i dok ovo telo uzdise i izdise. u ovaj nas grad doslo je neko fino, prolecno vreme i svi mi napolju bivamo kao da smo se izlecili od nekih teskih bolesti dok nam topao vetar miluje izubijana lica. sefica mi je dala godisnji odmor od prosle godine koji je doduse prepolovila na dva dela da bi ona mogla da iskoristi svoj dakle dala je sebi tako sto je skratila meni moj i sve ima logiku i srecnu zavrsnicu. poenta price je da u zivotu moras da znas kad treba da se povuces i da skontas kad su te naprosto pobedili filozofijom i manirima. ako si pametan nakon tog zakljucka uzeces ta dva kraja rascepa i napravices najlepsu masnu ili ces lupati glavom o zid dok ne padnes na dupe od krvavih ociju. hocu da kazem, lepota je ni u cemu i sav mir ovog kosmosa je u mojoj zguzvanoj dusi. moj mozak recimo ima tendeciju najvece majke; on brine i pati za moje misli, cuva me dok u svakoj milisekundi prolazi milion slika i bivam zarobljen u ocekivanju, zvuku i osecaju. najlepse je kad je misao prazna i to se postize vezbom, prosto se iskljucis i ukljucis u dati trenutak, osetis stolicu na kojoj sedis, toplo stopalo i spoj s podom, prisutan si trenutku i taj je trenutak deo tebe. najvise mrzim kad zivim malo unapred iako nisam u tom vremenu duhom i telom. vidis, kad sipam mineralnu vodu iz lidla neko ko zna obavezno kaze kako je to voda koja kosta malo i jos manje kad je na akciji, a ja je pijem jer mi se svidja njen ukus, ma sta god... ali ja imam svoje nacine na koje se tesim od ocaja koji ume da se lepi na mene poput smole na laktove imajuci jedino na umu kako je vreme jedan povetarac i da je jedino on taj koji ume koliko hoce.
03.02.2019.

Torba Pariz Hilton

Graknulo je sunce i ja tromo idem između ulice i trotoara. Naišla je u susret ona komšinica s trećeg sprata koja me uvek susretne kad kupujem u superxafsu s pitanjem jeste li došli kolima, ali to postavi na jedan takav način da ja odgovorim uz malu pauzu da nisam na šta ona samo razočarano pogleda u stranu i ode verovatno čudeći se zašto ljudi kupuju nečim kad i ona a nemaju kako jer sad ni ona nema. Tad pomislim kao da sam u filmu The Bling Ring i da mi Sofija Kopola stoji iza leđa dok se odvija banalna krađa i sve je stvar estetike čak i ta ukradena torba Pariz Hilton ali ne i sam čin budući da je to sporedna stvar vizije. Međutim, današnji dan je jedan lep zdrav prolećni dan uz fijuk hladnog povetarca. Sve deluje ko da je na svom mestu čak i roletna od slame koju je zimus vetar odvalio s terase porodice Jokić na drvo. Ta roletnica je trebala da ih pričuva od voajerizma radoznalih komšija koje imaju naviku da gledaju u tuđe stanove. I sad ta roletna stoji međ' granjem u visinama poput peškira na plaži pomerajuči se tamo - 'vamo..... i pitam se, pitam se da li i njima to bode oči i osećaju li na trenutak grižu savest.

01.02.2019.

Zodiac

valjda je to trebalo da me ubedi jer napolju je poprilično hladno, hladnije nego što bi trebalo da bude s obzirom na to da snega skoro pa i da nema ali nisam se mogao oteti utisku skeptike vezane za domaću policiju i njenu sposobnost da reši bilo šta, to je možda više manir starijih generacija kojima vera nije iščezla, ja to zasigurno kontrasno vučem još iz serija poput one novine u koju nemam vere i ko zna čega, pa mi sve to deluje kao amaterizam i s nekim nelogičnostima...
poslali su mi koverat kojim mi se garantuje bezbednost u vidu zabrane prilaska na pet metara s obzirom na to da je ptičica izašla iz kaveza i u svemu tome ima nečeg pohvalnog i lepog, osećam se na trenutak kao građanin koji ima pravo da ima prava, s tim što imam samo jedan problemčić u vezi s tim a on se sastoji od toga da ja zaista ne umem da prepoznam delikventa s obzirom na to da je pokazao jedino oči, a on zna sve o meni, počevši od imena do radnog mesta, dakle možemo da budemo sigurni ali i ne moramo jer to je već stvar nagađanja i prepoznavanja. ono što zasigurno o njemu znam na osnovu imena i svetog gugla je da delikvent jeste rođen na pragu novog obećavajućeg milenijuma i da je vodolija u horoskopu.
šarmantno.


Stariji postovi