whatkindofghost

ala je lep ovaj svet

22.11.2019.

bol u kurcu ba

voleo bih da osećam toliki bol u kurcu ko što oseća naš zvani blogger ba blog sistem kom se jebe za sve i da me ništa ne interesuje oko mene. moja blog oaza je maleno mesto s malo tekstova ali kad pomislim na živote onih koji su blogger ba doživljavali ozbiljno, a takvih ima ovde iha-ha, pisali možda odlomke nekih romana onda mi uredništvo ovog mesta deluje vrlo pakosno a ti ljudi na korak do nervnog sloma. vidim, biće ovde još frizura britni spirs iz 2007. hehe ali da se zna ošišao sam se prvi i iz drugih nekih razloga. na poslu niko nije provalio da sam se ošišao sam doduše reko sam da me je šišao antonio marko (izmišljeni lik) ali isto tako komplimenti na sve strane, mislim da tu nešto ozbiljno nije u redu i osećam manjak samopouzdanja ako treba da se okrenem jer osećam da tu nije ok, tu mora profesionalac ovih dana. selim se, došao sam do stranice http://whatkindofghost.blogger.ba/arhiva/?start=206 i potrajaće.....i sad stvarno uvek moram link da ostavljam za sobom ko trag po snegu od stopa. čudi me da ovakva mesta nemaju neke izlaze za prvu pomoć i šokiram se što sve moram ručno da prebacujem na drugu blog platformu ko da sam neki varvarin umesto gospodski da konvertujem u neki zip fajl i samo ajmo dalje u neke nove oaze... ovako su koferi uvek poluprazni i ja ne znam šta da ponesem tamo, onamo što životom zovemo i virtuelnom svetu. i iskreno retko šta od ovog mi deluje kao vredno nošenja ali moje je i ja moram da se pobrinem ako poželim da vidim svoje dete da to uvek mogu i da mogu da upijem i lice i naličje pa kako god i kuda god

21.11.2019.

Oops!...I Did It Again

Umesto radija preslušavam govorne poruke našeg @mephistophilis (u daljem tekstu kao M.) preko telefona koji stoji pored kafe. Meni to dođe kao one kasete za koje su te ubeđivali da možeš da naučiš engleski jezik za mesec dana ako slušaš šta ti govore čak i kad spavaš ali je bitno da slušaš. M. na sreću ima radijski glas i lepo govori književnim jezikom čak i kad govori o nebitnim stvarima. Ja s druge strane, nemam književni ton i ko svinja grokćem svemu oko sebe mada ako se baš potrudim onda stavim veliko slovo i tačku. Nas dvojica smo udaljeni kilometrima i živimo u različitim državama, imamo možda i kulturoloških razlika ali poprilično slična gledišta imamo, čak i humor, to je ono fascinantno kako su ljudi raštrkani po ovoj kugli i u nekima ima nečeg tvojeg i njihovog u tebi. I tako jednom dok sam preslušavao audijsku poruku u jednom trenutku prelama mi se misao o tome, kako su stvari subjektivne i da je sreća što bi Florens kazala promenjiva stvar, dok gledam fotografiju Britni Spirs iz 2007. godine kako ćelava lupa kišobranom po vratima i onda kad malo pomerim pogled uvidim musavo ogledalo i kako držim mašinicu za šišanje u rukama u turskom sedu i zabrinuto grickam usnu. Nakon nekog vremena, udahnem vazduh i krenem mašinicom ka gore i odahnem kad vidim da nije ostalo kose na njoj ali budem takođe i blago razočaran jer sam očekivao da je sočivo oštro ko secko iz kuhinje i da ne treba mnogo truda. Na kraju, stisnem zube i krenem da skidam dlake i tad osećam baš jednu anksioznost jer znam da ne znam i da se igram o glavi, a treba među ljude, među one zverine koje i ustaju samo da bi zapazile nešto što ne bi trebalo da bude i tad treba da se osećaš loše i da budeš na stubu srama.....ali velika razlika između Britni i mene je što je muškarcima dozvoljeno da imaju glavu u obliku kupe i malo kose na njoj; nisam siguran ni da bi neko ko ume napravio išta bolje od ovog bubnja umesto glave. I tako, moj eksperiment s prednje strane deluje zadovoljavajuće ali iza glave je sigurno luna park. Naravno, one sitne delove ispod vrata nisam umeo sam pa sam dao i tati igračku. Zanimljivo je kako je ispočetka skoro pa pažljivo uz neslućeno oklevanje prihvatio mašinicu da bi zatim ko svaki drugi frizer na ovom svetu pomerao bi mi prstom glavu, kružio mašinicom oko glave ko satelit; jebote kako se munjevito sve dešava .. I mama koja se dernja iz druge sobe: svakako je bolje nego što je bilo!!!!! Pitam je jel dobro iza glave, kaže ona pa vidi se malo razlika između slepoočnica i onog dela u sredini, ja odgovaram to sam i želeo ali bitno mi je da ne štrči previše i da je jednako..... ma ponovo ćeš ti to za koji dan, ko veli probio si sad led.......i zaista jesam, sad razmišljam zašto se oduvek nisam šišao sam i to ne iz motiva da uštedim pare nego prosto postalo je bespotrebno ići i zahvaljivati se frizurama kojima si ionako nezadovoljan jer ti je glava prva nezahvalna kad iste te frizure možeš i sam kući da središ, i znaš šta još moj maleni čitaoče, nećemo se zavaravati; tvoje ruke su zlatne i uvek je sigurno za mrvicu bolje nego što bi bilo da su te nečija tuđa kopita unakazila

20.11.2019.

no

13.11.2019.

filozofija princa carlsa

mili moji, znam da je vama tesko ali meni je najteze. moje odsustvo iz virtuelnog sveta ali i dalje uz odbijanje da budem deo onog stvarnog u kojem ne nosimo kape i ne znamo da kazemo +znacis mi kao ljudsko bice+ (+ je znak navodnika, pisem ovaj post u mrklom mraku ne vidim ni prste) me je terao na jos dublje povlacenje u sebe i osmisljavanju jos nekog mozda cak i srecnijeg sveta u kom citanje knjiga koje mozda cak ni ne zavrsim imaju smisla ili prihvatanja rezultata onog samo-preispitivanja koliko je ok nositi cizme od prevrnute prave koze tokom kojeg mi se porobudio neki bes u punom autobusu dok sam razmisljao o tim cipelama i iako je ta emocija negativna odabrao sam ipak da kupim crne cizme i nosicu ih ali uz svest da to nije ok... evo, evo, samo da skrnem malo kafe i nastavljam. ono sto me je nateralo da se povucem iz virtuelnog sveta jeste cinjenica da mi se pokvario moj kompjuter koji je stariji cak i od mog kuceta koje ima devet godina. naime, moji su me castili bracnim krevetom iako sam ja samac. krevet zauzima polovinu moje sobe. zgrozen sam da postoje kreveti koji su toliki ali ta zgrozenost je trajala malo poput neke zalutale muve na ruci i vec u drugom trenutku izuzetno mi se dopala ideja ogromnog kreveta i sad, s ove tacke, uopste mi ne deluje malo nesto sto je 140x200 i bogme ove noge kad se ispruze i isprece zauzmu dijagonalno skoro ceo krevet. krevet je od svetlog drveta. dusek skup ko bubreg na crnom trzistu. mama je rekla prodavcu, jer ja nisam isao tamo - to je bio poklon, da imam 120 kilograma i da mi treba kvalitet a ne nesto sto ce da popusti. kazala je meni posle da nemam 120 kilograma i svoju nameru. i kvalitetan je, zaista jeste, ne pomera se niti izmice pod dupetom. no, izbacivanje dve fotelje, kreveta i starog stola iz sobe nije donelo nevolje koliko je doneo taj lepi i novi krevet. prvo nisam smeo da spavam na njemu jer je dusek udisao kiseonik mada sam morao da opipam malo zadnjicom krevet da proverim jel dobar dusek.....a onda se dusek nadisao kiseonika i kad je bio spremam da me primi u svoje narucje spavao sam zgrceno na samoj ivici jer nisam navikao da mogu da se lepo okrenem i u snu sam se plasio da ne padnem s kreveta na zemlju tako da sam stalno bio u nekom grcu drzeci se za krevet ko da se drzim za jarbol tokom oluje. proslo je nekoliko dana, nisam masturbirao, a nisam ni mogao da masturbiram jer nisam imao na cemu. priznacu da sam tad pozalio sto sam samac i zgrozila me je ta ideja da mi zapravo nedostaje masturbacija. primitivno je, ruzno. nisam mogao da isflekam svoj novi krevet koji sam cuvao kao kap vode na dlanu. khmm... nista drugo mi nije padalo na pamet, kako starim primecujem da postajem sve tuplji i da nemam sjajne ideje, spustio sam monitor na zemlju i legao na peskir,..... i kad se sve svrsilo moj kompjuter se restartovao ali onog trenutka kad sam hteo da ga iskljucim iz struje, jer taj problem se desavao vec nekoliko puta i uvek je radilo na nimalo uvidjajan nacin, vise nije hteo da se ukljuci.... negde izmedju svega toga, osetila se neka paljevina i neko zlo koje je delovalo kao da je kompjuter otpisan za sva vremena. i ja sam ziveo u ubedjenju da je moja masturbacija ubila kompjuter i da je to nesto najbahatije sto sam ikad uradio i da ne smem to nikad nikome da otkrijem koliko sam primitivan i ruzan. bahatost mi nije strana jer sam ja ribe u horoskopu i cesto imam ispade vodjene emocijama u kojima sam ala princ carls ali ubijanje masturbacijom nije ok. no, sta je tu je, ionako je kompjuter bio star, i ja sam vec pomalo star, mozda je i bilo vreme...... docnije, kupio sam laptop koji je bio na akciji i kupio sam naravno i hladjenje njegove pozadine i dok sam sterilisao okolinu uvideo sam da moj kompjuter nije bio pokvaren nego da je smrad paljevine bio od ugasene svece a da je kabl bio samo malo izvucen te da je komp i dalje radio na dugme samo nije imao kontakta sa strujom pa se nije pomerao s mrtve tacke..... hehe. south park ne funkcionise u stvarnom zivotu. eto, ovo je bila jedna lepa prica o srecnim buducim masturbiranjima u kojima ne mogu da se dogode nikakve slicne stvari sem stvarnog posrnuca.

14.10.2019.

karirano ćebe

U naše malo selo s grafitom šarene krave pojavila se jesen. Jesen je prelepa, graciozna kurva koja se tako mudro ušunja na prstima dok čovek spava da je čovek prvo oseti po mirisu, pa tek onda po vidu i tad tek poveruje u realnost. Omamljuje me svojim bojama i ko nekakav pijanac idem naokolo i u sve gledam velikim okom i opipavam uz zvučnu ekspresiju vauuuu!!! Nebo je plavo ko senka na oku, oči sive ko reke, usne izgrižene i crvene ko tračica HIV-a, drveće zeleno ko hipici, voće skupo ko zubari.... Jednom sam naišao na žir, eh, to je bio događaj. Poljanu koju sam proletos zapišavao ošišali su i sad deluje ko fudbalski stadion; prefinjeno i bez ikakvih telesnih izlučevina. Mada nije isto kao kad fudbaler pljune i ulična skitnica jer fudbaler to uradi sa stilom...
Moj pas je sigurno najstariji pas u kraju ali deluje ko najmlađi, najživahniji. On i dalje kaki po travnatim površinama i ja to i dalje ne kupim kesama iako me svi osuđuju zbog toga. Moja jedna drugarica nikad nikoga ne osuđuje. Ja pokušavam isto da budem na takvim merdevinama tolerancije i ljubavi prema svetu ali često skliznem i opsujem i ovoga i onoga i zabole me dupe za sve sudbine ovog sveta...... pa se onda pokajem i opet nikoga ne osuđujem i svemu nalazim opravdanje i lepu notu. Kao recimo kad me je zamalo udario auto na pešačkom prelazu pa me je psovao ali ja se nisam upuštao u to nego sam razumeo zašto je hteo da me ubije sigurno je u nekim gadnim problemima. Zapravo, svašta nešto mi nije bitno. Kad ti nije bitno onda to deluje kao da ne osuđuješ ali zapravo te zamara da se upuštaš ali imam svoje mišljenje o većini stvari ako me neko pita, ako ne pita nemam potrebu da govorim ali i dalje nije zbog toga što ne osuđujem nego me mrzi da osuđujem pa ćutim i trpim i guram svoje okrugle lopte koliko mogu uzbrdo. Čudno je to, to klupko od kruvinog sina koje se kotrlja bez ikakvog pravila i prave reči. Nije međutim sve tako sivo mada jesenji dani jesu sivi i retko kad ima doslednosti. Volim kad vidim kako gavrani i svrake sarađuju i svako kotrlja svoj orah..... Nose ga negde. Razneže me takve slike i emocije. Volim jutra. Ne volim espreso iz papirnatih čaša. Kratke knjige ne zovem knjižicama i čitam ih duže no što bi trebalo. Nisam kul iako sam najkul osoba koju znam. Radujem se dakle svemu što se kotrlja.


Stariji postovi