beats by dre cheap

baruštine

kišni dan čini da je vreme krotko. ispred zgrade napravila se velika bara. nekadašnje skromno ali pristojno dvorište sad je blatnjavo i nešto što treba zaobilaziti. oči su mi izritirane jučerašnjim suncem i prašinom, te kapi za oči čine svoje i moje oči su sve manje mutne i sve zelenije, jasnije, ali procedura do izglančanog pogleda je naporna; legnem na madrac, zabacim glavu, otvorim palcem i kažiprstom beonjaču, zatim nespretno pritisnem komad plastike i dok još uvek boreći se sa prirodom koja vapi da sklopim oči i utihnem u tami ko vampir, shvatim.... da sam promašio oko. a kad promašim oko, onda mnogo veštačkih suza se sliva niz lice, a u ulegnućima očnih predela prave se gorkaste bare. u tim trenucima, sem na egipat i kamile, pomišljam na sve stvari zbog kojih bih plakao da imam suza kojima bih ispratio sve male osenčene misli, ali pošto ih nemam i retko kad plačem, onda... pitam se jel neko tako isto otvori nebo iznad maslačka ili možda kroz rupicu dugmeta ceo vidik mu stane u krug. suze nisu samo okej, suze su prirodne koliko i sperma ili slina koja izlazi iz tela kad god ima potrebe za tim. za par dana mi je rođendan. moja mladost se završava, i jedina dobra stvar u tome je što smatram da to nikad nije ni bila mladost nego više nešto što je bivalo u vremenu ko znak upozorenja da nije u pitanju starost. kako god, živelo se to nešto. i vreme je prolazilo. nekad je to bivalo beščujno, nekad nešto svetleće i veselo što si mogao da uhvatiš u šaku, ko jezikom slatku melodiju u glavi i onda je hitro ispustiš da ode svojim putem. baruštine imaju moć da privuku gumene čizme i šarene kišobrane. ja imam moć ali i pravo da budem u miru sa sobom.

whatkindofghost
http://whatkindofghost.blogger.ba
04/03/2020 18:01