beats by dre cheap

asta la vista bejbe imam novi post imam novi post

Niz blatnjavim poljem niču cvetovi uličnih ringlova. Sveža trava izranja iz mulja, a na đonovima patika budu naslage blata. Sećam se jednih usana i kože boje papira koje nestaju kao slika u misaonim maglama. Sećanja vremenom postaju beskorisna kao i štapići koji ti pomažu da omirišeš notu parfema; svaki miriše na onaj prethodni, svaki prokleti šmrk poseduje u sebi injekcije alkohola. Najzad, ako si sličan meni i voliš parfeme, uzmeš na kraju jedan i tek kući kad spustiš kese i otkloniš sa sebe svu dnevnu prljavštinu, nakon tri sata, uspeš da razaznaš miris. Slično je sa memorijama i samoćom. Samoća me nikad nije plašila, više su me užasavali ljudi koji nisu u miru sa sobom i koji su imali raznovrsne potrebe. U svemu tome javlja se ponekad osećaj za ispravnošću, i ako ima ikakve pravde od tih ljudi se treba skloniti. Sećam se da me nikad nisu ostavljali bez daha mađioničari, ne iz razloga jer sam bio izuzetno inteligentan (što fakat svakim danom dokazujem) nego jednostavno očekivao sam više i bolje od cirkusa. Uvek sam želeo da vidim vatromet i sjaj, a ne tužnog mađioničara sa cvetom u ruci. Kolega koji je slomio nogu i onda su mu doktori gurali šipku u nogu oseća se strašno uvređenim što svet nije stao zbog njegovog stanja i što nikad nije dobio tu famoznu poruku s pitanjem kako je. Hej, ne kažem, možda ima nečeg ružnog u tome ali svet ne haje ni za njega, ni za tebe moj dragi čitaoče, što bi se reklo fućka mu se šta će dalje biti.... na isti način se i meni fućkalo da ga pitam kako je jer sam oduvek u tom čovečuljku osećao neku vrstu zlobe i najzad nije me se ticalo za deljenjem i lepih i ružnih stvari. Taj defekt, rekao bih, vučem negde iz detinjstva kad više nisam imao potrebu za očekivanjem budući da su me ljudi ranili u svaki deo tela, a kad čovek izgubi taj dragoceni dar da veruje u opštu pravdu onda i sam postane neko ko uspeva da ne ispunjava tuđa razmišljanja. Subota. Mesec u znaku ribe. Na stolu blaga renesansa, do pola izgorela sveća i u plavoj činiji tri jabuke. Subota dan kad se gledaju naga tela u vidu razvučenih piksela po zidovima. Kad radoznalo zagledamo u ružičaste penise i vagine, nage stomake i stidne dlačice. Tuneli sa svećama. Kapi voska. Veštačka vilica. Miris alkohola. Ostatak kafe ispod jezika. Lepota prostog življenja.

whatkindofghost
http://whatkindofghost.blogger.ba
07/03/2020 21:58