beats by dre cheap

text text text 12345678910

Pre neki dan sam pisao pismeni sastav iz srpskog jezika sinu od koleginice, premda me je ona upozoravala da je njegova profesorka vrlo stroga i da ne očekujem superlative, dobio sam pet minus. Bio sam vrlo zadovoljan, naročito me privlači činjenica da i ona i ja znamo da to nije pisao neko ko ide u sedmi razred, i odlično se razumemo, shvatamo i doživljavamo tragediju sveta na sličan način. Sigurno je kul žena, možda usamljenica ili lezbejka koja i dalje pati za PRIJATELJIMA i pije isključivo zeleni čaj. Ili možda ja i jesam na moždanom nivou nekog tinejdžera samo sam suviše zaslepljen da sebi priznam da sam umro tog nekog proleća kad sam bio pun nada i ljubavi ka ovom svetu koji je odavao utisak pripitomljene životinje,... Jesen ove godine kao da se prerušila u nešto malo okrutnije i svu svoju čaroliju preskočila je kao od šale i pokazala krvoločne zube. Ja volim zimu, pa evo zima je. Sve je čudno; i dečak u autobusu koji čita knjigu Orlovi rano lete, naročito kad se namršti čuđenjem a čeona koža se nabora poput zavese, ja ga posmatram krajičkom oka i opominjem ga u sebi da još uvek nije vreme za takve primisli te mi dođe da mu iščupam knjigu poput mlečnog zuba i bacim kroz prozor, i veverica na grani bejaše čudna, i ja sam donekle neobičan. Moj problem je što se ne vezujem za ljude i okruženja i kao neka biljka sam mogu svuda ako me postaviš i daš malo vode, za ostalo imam misao koja me vodi do kraja tunela. Ali za sve treba snage, ma koliko god ti nešto išlo od ruke. Možda to sve i nije dobro. Hoću reći, možda je norma sve ono suprotno ako želiš nešto. Otuda te tuge, otuda taj osećaj kao kad ti neko uzme nešto što ti pripada. Gadno je. Lepo je. Ne znam šta bih ti rekao, a da me pritom ne pljuneš po sred lica.

whatkindofghost
http://whatkindofghost.blogger.ba
13/10/2020 23:55