konfuzan tekstić

Avgust, letnji mesec tokom čijih večeri mirišu kokice i kriške lubenica. Na koži miriše gel za tuširanje mirisa dinje. Lepota je u tim stvarima koje prolaze uz svu svoju opasnost, ma koliko zvučalo banalno umnim ljudima. U tom paklu, osećaj jednog slatkog zadovoljstva unutar celog tvog bića zbog samog života; kako je samo lepo živeti bez straha i boli, bez ikakvog očekivanja, čak ni to što me ništa ne boli ni to me ne boli u svoj svojoj bezbrižnosti… čak i kad je najdosadniji dan u godini i kad bi se milioni drugi ubili, tebi je lepo i kao čudiš se kako drugima NIJE lepo. Jer i dosada i lepota je relativna kao i to kojom rukom se krstiš i na koje ime se odazivaš kad neko drekne ulicom neko ime. Život je valjda kompleksniji od tona, i kompleksnii je kako nas uče od kompleksa. Kad sa sebe skineš sva nametnuta obeležja ostanes ogoljen i samo ljubav, ljubav ka slobodi i bivstvovanju.
Ljubav koju treba proslediti u kosmos i natrag.
I energija. Energija je krucijalna stvar.
Moj dušek je bio pokriven jednim zagasito plavim pokrivačem koji je trenjem mog dupeta, što nije bilo teško jer kupovinom mog ogromnog kreveta ceo moj život je spao na krevet, stvarao po pamuku ćebaste kuglice i zbog tih kuglica osećao sam neku vrstu ozlojeđenosti kao i besa jer te kuglice ispod mojih plećki znale su da odišu bolesnom mrtvačkom energijom, i ja bih stalno bivao ubeđen da ih odstranim jer moj krevet nije bio moj krevet nego stran i hladan i nešto što mi može doneti neko zlo jer iako niko nije znao šta se krije u savršeno spakovanom krevetu, ja sam znao i autosugestija je radila svoje. Pre neki dan sam kupio drugi čaršav ali trebalo je očistiti dušek odstranjivanjem svake kuglice kao što je onomad Marina Abramović imala performans sa brojanjem pirinča. Svaku kuglicu sam podigao, presekao sečivom, pokupio selotejpom u vidu lepljivog valjka za odela i ostalu sitnu gamad sve dok opet na blagoj letnjoj svetlosti nije zablistao beli dušek, nikad belji i nikad mekši.
Neprocenjivo iskustvo. Ja okupan strpljenjem i ljubavlju ka svetlosti i ceo dan kao svetac idem na vrhovima prstiju šireći zarazu ljubavi………kako kaže onaj pesnik:” ljubav, u tebi plamte požari….”

1 komentar

Komentariši