pre korone


Dragi moji, dok sam naslonjen leđima o zid i dok jedem smoki ispod novogodišnjih lampica, imam potrebu da se još jednom prisetimo o prolaznosti vremena na početku ove godine jer vreme zaista protiče koliko i reke.
Napolju je hladno, januarska noć, zasigurno duboko zgažena u minus, a magle nema ni na vidiku. Ovih dana svi govore o zagađenju vazduha i obično uvek neko ko čita ovakve tekstove svim svojim bićem brani ekologiju, ali… mislim da ovom kurčevitom narodu ni vazduh ništa ne može. Danas jedna žena u autobusu na moje molećivo i pičkasto izlazite??? kurčevito mi odgovori sa NE kao kip, dobro -odgovorih kurčevito- jer ja izlazim.

Elem, na pragu sam treće decenije i iz ove prespektive mogao bih svojim prostim postojanjem da dokažem da nisam ni dovršen i da nisam ono sve što bih možda ranije voleo da jesam. Jednostavno; ta mala svinja u uglu sobe sam ja. I želim da kažem da me rastužuju ljudi koji ni u čemu ne vide tračak snage, i koji dopuštaju da drugi utiču na njih da o sebi misle loše jer čini mi se da najviše dragocenosti leži u tim psihičkim raspadima. Iz tog haosa se stvara lepota. Ljude koje spominjem su sve ono što ja nisam, a opet iako se i sam osećam s vremena na vreme mizerno nikad se ne osećam bedno iz istih poriva. Godine ne donose ništa, pa ni ta bezbrižnost nije niotkuda nego prosto vidiš i učiš, i posmatraš koliko možeš.
Diviš se ljudima oko sebe kako mogu. Kako kaže narod, nije sve za svakoga

2 komentara

Komentariši