54555555555555555555

Napolju su barustine od snega i prosijava sunce. Iz kuce mi smrdi na migrenu i deluje mi toplo, ipak napolju je hladno i led se navatao po betonu. Dok obazrivo skidam gace ispred prozora olinjalo granje deluje vodenasto i kvarno, svakog casa moze da izda. Kad izadjem hodam pazljivo, uperenih ociju u zemlju. I onda krene vriska nekog deteta, koje vristi, visti, i mama ne zeli da obrati paznju na njega, toliko je ponosna na svoj cin da uopste ne obraca paznju na to da su svi drugi primorani da slusaju vrisku…. Mame znaju. U prodavnici mama i sin idu do rafa sa sokovima ona prekorno otpisuje sve, govori da ce mu ispadati zubi i da je to secer najvece zelo od kog ispadaju zubi i dobija se rak, na kraju odu do zdrave hrane i uvali detetu jabuku. Zivot se ne moze bas toliko detaljno isplanirati, nekad moraju i zubi da ispadnu, nekad ni nisu bitni, nekad ih imas a opet nesrecan si i osecas se ko govno.
Hocu da kazem, nije sve u tome da drugi imaju visoko misljenje o tebi, da se uklopis u drustvene celjusti. Da imas zube. Sise. Kurac. Da te zele, da ih zelis, da se zelite.
Jebiga, dragi moji, zivot je dosta kompleksan, zato i jeste pun sluzi inace bi bio suv, kratak, kao dah.